Vladeejne na pravoto (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 25 đ Nivo: Praven fakultet
Voved:
Vo sekoja edna država so pomoš na ustavi i
zakoni e regulirana podelbata na vlasta kako i načinot na koj e regulirano
odnesuvanjeto na građanite vo taa država. Državite vo koi seto odnesuvanje na
građanite i instituciite na vlasta e pravno regulirano se okvalofikuvani kako
pravni državi vo koi se potčinuvaat na konceptite na vladeenje na pravoto ili
na konceptite na pravna država. I dvata navedeni koncepti pomeđu sebe imaat
svoi sličnosti i razliki koi gi povrzuvaat i razdeluvaat ovie dva koncepta. Vo
ovaa seminarska će dademe kratok osvrt za osnovnite karakteristiki na ovie dva
koncepti, će napravime sporedba pomeđu niv i će se obideme da stavime akcent na
sličnostite i razlikite pomeđu ovie dva koncepta.
1.Za idejnata i političkata osnova na pravnata
država
1.Poznato e deka ušte vo krugot na golemite
iminja na antičkata politička misla ne postoele pogolemi sporovi za toa dali vo
državata treba da vladeat luđeto i zakonite. Na čeloto na primatot na
vladeenjeto na pravoto odamna go dobilo početnoto mesto vo delata na Solon i
Tukidit, Platon i Aristotel, kako generativna i najbitna osnova na sekoja dobro
na pravena politička zaednica. Solon i Tukidit vo svoeto delo i so lični
primeri ja pokažale dlabokata povrzanost na vladeenjeto na zakonite i državite
zasnovani na pravičnost, so razviena politička etost na građanite, pri faćanje
na političkata obligacija i podgotvenost takvata sostojba so lični energii i vložuvanja
da se održuva i razviva i vo najteškite istoriski iskušenija. Vo svoite
raspravi Tomas Hobs dal prednost na Levijatanot (državnata vlast) nad
zakanuvačkiot Behemot, odnosno sostojbata na anarhija i građanska vojna,
velejki deka političkata vlast nasproti opštestvoto stoi so meč na Pravdata od
edna strana i so meč na Vojnata od druga strana, pri što e preporačlivo što e
možno pomalku političkata vlast da se meša vo sferata prirodnata sloboda,
duhovniot i religiozniot život i sl.
2.Idejata i filozofskata osnova na pravnata
država i na nejzinoto podocnežno političko i ustavno temeluvanje vo građanskata
revolucija ja dale liberalnata politička misla. Izleznite točki na modernata
pravna država inuce se filozofijata na prirodnite prava (jusnaturalizam), kako
i principot na građanstvoto, nov istoriski, politički i praven subjektivitet na
građanite, odnosno poedincite vodeni od svesta za sopstevenite prirodni i drugi
prava nasproti državata i drugite pripadnici na političkata zaednica, kako i so
aftonomnata (nasproti heteronomnata) za odbrana i začuvuvanje na ličnite i
drugite prava. Vo ovaa ramka pravnata država se pojavuva kako instrumentalna
kategorija, odnosno organiziran oblik na posreduvanje i zaštita na
individualnite interesi, čii što granici se dadeni so prirodnite prava na
pripadnicite na opštestvoto, koe go sočinuvaat demosot, odnosno politički i
pravno subjektivnite građani. Vo plejadata na liberalnite politički filozofi
Kant i Lok dale najdosledna odbrana na liberalnata pravna država, kako posebna sfera
vo opštata ramka i garant na privatnata sopstvenost i ličnite sloboda i prava
na građanite. Pod vlijanie na seušte živite ostatoci na podaničkiot status na
čovekot vo feudalnite odnosi, Lok i Kant upatile ostra kritika na t.n.
eudomonistički (t.e. paternalistički) država, koja navodno se griži za
blagosostojbata i dobroto na građanite, a vsušnost, na toj način im ja odzema
avtonomijata i političkiot subjektivitet, kako glavni potporni točki na
individualnata sloboda vo građanskoto opštestvo. Spored ovie sfaćanja, pravnata
država bi možela da se razbere kako antipod na "državata na
blagosostojba" koja ja dokinuva individualnata odgovornost, kako vtora
strana na ličnata sloboda i go održuva "maloletničkiot status" na
građanite.
...
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!